BI­JE­LO PO­LjE – Zlo­u­po­tre­ba dro­ga jed­na je od naj­ve­ćih po­ša­sti 21. vi­je­ka, a broj uži­va­la­ca psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci na­glo ra­ste, na­ro­či­to me­đu mla­di­ma, sred­njo­škol­ci­ma, pa čak i sta­ri­jim osnov­ci­ma, sma­tra­ju u in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je se ba­ve tom pro­blem­ti­kom. Spe­ci­ja­li­sta psi­hi­ja­tri­je dr Mir­ja­na Va­ra­gić go­vo­re­ći o nar­ko­ma­ni­ji is­ta­kla je da su psi­hič­ki po­re­me­ća­ji pri­ma­ran pro­blem ko­ji na­sta­je kao po­sle­di­ca upo­tre­be psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci, i da je re­a­lan broj ko­ri­sni­ka dro­ga mno­go ve­ći u od­no­su na onaj broj ko­ri­sni­ka re­gi­sto­ro­va­nih u evi­den­ci­ji Cen­tra za men­tal­no zdra­vlje.
– Bo­le­sti za­vi­sno­sti di­rekt­no ili in­di­rekt­no uti­ču ne sa­mo na po­je­din­ca i na po­ro­di­cu već na kom­plet­no dru­štvo. Bo­lest one­mo­gu­ća­va ade­kvat­no funk­ci­o­ni­sa­nje in­di­vi­due, u sfe­ri po­ro­dič­nog, pro­fe­si­o­nal­nog, kao i cje­lo­kup­nog so­ci­jal­nog funk­ci­o­ni­sa­nja. Pro­blem je u to­me što je to re­ci­di­vant­na hro­nič­na bo­lest, a to zna­či da se ona vra­ća. Po­red us­po­sta­vlja­nja ap­sti­nen­ci­je i jed­nog pe­ri­o­da ne uzi­ma­nja sup­stan­ci, uvi­jek po­sto­ji opa­snost da će se bo­lest vra­ti­ti, od­no­sno da će oso­ba opet po­seg­nu­ti za tim sup­stan­ca­ma. Iako je oso­ba svje­sna da je to štet­no po nje­no zdra­vlje, po ži­vot, ona i da­lje uzi­ma tu sup­stan­cu, za­to što po­sto­ji ja­ka žud­nja, ili ta­ko­zva­ni osje­ćaj pri­nu­de za uzi­ma­njem sup­stan­ce – po­ja­sni­la je dr Va­ra­gić.
Ona je ka­za­la da se to­kom ja­nu­a­ra Cen­tru za men­tal­no zdra­vlja ja­vi­lo 26 oso­ba, usled pro­ble­ma iza­zva­nih ko­ri­šće­njem psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci.
– U na­šem cen­tru po­sto­ji evi­den­ci­ja ko­ju vo­di­mo na mje­seč­nom ni­vou, a taj iz­vje­štaj ša­lje­mo In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje, gdje po­sto­ji na­ci­o­nal­ni re­gi­star. Tu sti­žu iz­vje­šta­ji i iz dru­gih gra­do­va, na osno­vu ko­jih se do­la­zi do po­da­ta­ka ka­kva je si­tu­a­ci­ja na ni­vou dr­ža­ve. Ono što mo­ram po­seb­no na­gla­si­ti, je­ste da je po­ve­ćan broj ko­ri­sni­ka ko­ji se sa­mi ja­vlja­ju za po­moć – is­ta­kla je Va­ra­gi­će­va i do­da­la da u Cen­tru za men­tal­no zdra­vlje već vi­še od go­di­nu ko­ri­ste Bu­pre­nor­fin­ski pro­gram, od­no­sno pro­gram sup­sti­tu­ci­o­ne te­ra­pi­je opi­jat­ske za­vi­sno­sti.
– Bu­pre­nor­fin je li­jek ko­ji se da­je za od­vi­ka­va­nje od upo­tre­be opi­jum­skih sred­sta­va, a ka­sni­je se od­lu­ču­je da li će to bi­ti u for­mi de­tok­si­ka­ci­je, ili u for­mi te­ra­pi­je odr­ža­va­nja. Od ka­da ima­mo mo­guć­nost da pro­pi­su­je­mo ta li­jek, ve­ći je broj za­vi­sni­ka ko­ji do­la­ze na li­je­če­nje – ob­ja­sni­la je dr Va­ra­gić, do­da­ju­ći da je ma­ri­hu­a­na naj­za­stu­plje­ni­ja i naj­do­stup­ni­ja, kao i da je ve­li­ki broj mla­dih ne do­ži­vlja­va kao opa­sno sred­sto ili dro­gu.
Po­re­me­ćaj si­ste­ma vri­jed­no­sti u dru­štvu i kre­i­ra­nje po­gre­šnih ido­la, je­dan je od glav­nih raz­lo­ga zbog ko­jeg se mla­di lju­di sve če­šće oda­ju tom po­ro­ku, sma­tra psi­ho­log bje­lo­polj­skog Do­ma zdra­vlja Na­ta­ša Vu­ko­vić.
– Gra­ni­ca upo­tre­be nar­ko­ti­ka po­mje­ri­la se na­ni­že, sve je ve­ći broj onih ko­ji sa 12, 13 go­di­na pr­vi put pro­ba­ju ne­ki od nar­ko­ti­ka, a naj­če­šće ka­sni­je na­sta­ve da ih ko­ri­ste. Mla­di lju­di, ka­da još ni­je­su do­volj­no zre­li, i ni­je­su for­mi­ra­li svo­je mo­ral­ne sta­vo­ve, iz­gu­be se u svom tom mno­štvu in­for­ma­ci­ja i jed­no­stav­no po­đu za tim po­ro­kom.
Sma­tram da se o nar­ko­ma­ni­ji pre­vi­še go­vo­ri, a da se su­štin­ski ma­lo ra­di. Svi mla­di lju­di ko­ji ima­ju pro­blem, tre­ba da za­tra­že po­moć struč­nja­ka. Oso­bi ko­ja je za­vi­snik ne mo­že po­mo­ći ne­ko ko ni­je ob­u­čen za to. U Do­mu zdra­vlja već du­gi niz go­di­na po­sto­ji Sa­vje­to­va­li­šte za mla­de, gdje po­ku­ša­va­mo mla­dim lju­di­ma da po­mog­ne­mo da se bo­lje su­o­če sa pro­ble­mi­ma od­ra­sta­nja, a je­dan od seg­me­na­ta ko­ji­ma se ba­vi­mo je i nar­ko­ma­ni­ja – is­ta­kla je Vu­ko­vi­će­va i sa­vje­to­va­la sve mla­de da se ba­ve spor­tom, da vo­de zdrav ži­vot i da ra­de ono što ih za­i­sta či­nim sreć­nim.
– Pro­ble­mu nar­ko­ma­ni­je mo­ra se ozbilj­ni­je pri­stu­pi­ti, ka­zao je ru­ko­vo­di­lac Kan­ce­la­ri­je za pre­ven­ci­ju nar­ko­ma­ni­je Dra­go­slav Še­bek, do­da­ju­ći da je neo­p­hod­no mla­di­ma pru­ži­ti što vi­še in­for­ma­ci­ja o opa­sno­sti­ma do ko­jih ih mo­že do­ve­sti upo­tre­ba nar­ko­ti­ka.
Še­bek je is­ta­kao da se u pro­ces pre­ven­ci­je mo­ra­ju uklju­či­ti i ro­di­te­lji, od­no­sno po­ro­di­ca, ko­ja ima pri­mar­nu ulo­gu u pro­ce­su so­ci­ja­li­za­ci­je.
– Po­red broj­nih ak­tiv­no­sti ko­je je Kan­ce­la­ri­ja za pre­ven­ci­ju nar­ko­ma­ni­je spro­ve­la u pret­hod­nom pe­ri­o­du, sva­ka­ko mo­ram spo­me­nu­ti i tri­bi­ne ko­je su bi­le or­ga­ni­zo­va­ne sa­mo za ro­di­te­lje. Na taj na­čin smo po­ku­ša­li da im uka­že­mo na zna­čaj pre­ven­ci­je, jer bez nji­ho­ve po­dr­ške ne mo­že­mo osta­ri­ti naš kraj­nji cilj. Pre­do­či­li smo im ne­ke simp­to­me ko­ji mo­gu bi­ti pr­vi zna­ci da nji­ho­vo di­je­te ko­ri­sti psi­ho­ak­tiv­ne sup­sta­ne, ka­ko bi oni pra­vo­vre­me­no re­a­go­va­li – is­ta­kao je Še­bek.M.N.


Po­ja­ča­ne pre­ven­tiv­ne ak­tiv­no­sti

Da sta­nje u bje­lo­polj­skoj op­šti­ni ipak ni­je alar­man­to, sma­tra Asmir Ša­ba­no­vić iz Gru­pe za bor­bu pro­tiv kri­jum­ča­re­nja dro­ge.
– Pre­ma na­šim po­da­ci­ma, na go­di­šnjem ni­vou zbog tr­go­vi­ne, pro­da­je i kon­zu­mi­ra­nja dro­ge pro­ce­su­i­ra­no je dva­de­se­tak li­ca. U pret­hod­noj go­di­ni, ima­li smo dva slu­ča­ja, gdje se ra­di­lo o li­ci­ma mla­đim od 18 go­di­na, ko­ji su kon­zu­mi­ra­li ma­ri­hu­a­nu – na­veo je Ša­ba­no­vić i do­dao da su po­ja­ča­li pre­ven­tiv­ne ak­tiv­no­sti, iako je pri­mar­ni za­da­tak nji­ho­ve or­ga­ni­za­ci­je ot­kri­va­nje, li­ša­va­nje slo­bo­de i pro­ce­su­i­ra­nje li­ca ko­ja se ba­ve tr­go­vi­nom i sta­vlja­njem u pro­met opoj­nih dro­ga.